Lemarko Radionica

12/12/2023

🎈 Utorkom... 📋✏️

Storyspell ✨ utorkom

Klonule glave, kao opijen, profesor Leon je danima lebdeo nad krhotinama svojih očekivanja.

- Znaš Vasja, vreme je. Umoran sam. Iscrpljen. Svestan sam da mora da pustim sve. Znam, ja sam to stvorio kada su me osećanja nadvladala. Priznajem, pokorio sam se. Sad je jasno. I tada je bilo, ali nisam slušao vapaj intuicije i saznanje koje je vrištalo u meni. A onda, onda me je sve to razbilo u trenutku "buđenja". Svestan sam ja, moj Vasja, da je to dobro i da mora da pobegnem od tih uzaludnih nadanja. Ali ako sada odem sa tog zgarišta neću imati više ništa sem praznine. Ipak ako se na to odvažim ponovo ću biti slobodan da imam sve... Nego, dobri moj, znaš li Ti odgovor na pitanje zašto neke zdrave odluke mora toliko da ugruvaju čoveka?

Vasja ga je samo gledao, pažljivo slušao i povremeno bi mahnuo repom.

- Teško je naći ovih dana tako dobrog slušaoca kao što si ti. A to mi je sada najpotrebnije.

P.S. U iščekivanju knjige "Put slušanja" Džulije Kamerun. :)

Napisala Lepa Marković

Artwork by Adam Pekalski

05/12/2023

🎈 Utorkom... 📋✏️

Storyspell ✨ utorkom

Ostalo nam je još dvadesetšest dana kusura od ove godine.
A onda ćemo sve ispočetka. Bolje. I greške, nego šta! One su deo procesa. Pa obećali smo da ćemo biti bolji 2024oj. Čak smo i zapisali krišom, makar i mislima, da je nećemo izneveriti. Nema sad 'oću-neću.

Ali danas mora da budemo kreativniji u potrazi za kakvim takvim krivcem kome ćemo moći da dobacimo neku "lopticu" u slučaju da zatreba.
To je ponekad dobro za zdravlje.

Međutim danas, danas nam je izbor poprilično sužen:
vreme zimski stabilno, retrogradni Merkur je na pauzi do sledeće nedelje, pun Mesec prošao, AstroSestre nam poručuju da je ovo baš dobar dan za nove početke, nove ljubavi i sve ono što treba da bude stalno, da traje, da se razvija kroz vreme...

E sad, ako nemamo nešto ili nekog u "krivac rezervi", kao što je red...

Kažem, nezgodacija.

Napisala Lepa Marković

📷 sa stranice:
https://dunjalucar.wordpress.com/2019/07/04/alisa-u-zemlji-cudesa-zecija-rupa-bijeli-sum-i-tisina/

28/11/2023

🎈 Utorkom... 📋✏️

Storyspell ✨ utorkom

Ne prilazi mojim rečenicama.
Uvrediću te ironijom.
Saplešću se o superlative izvinjavajući se.
Ukrašću ti, iz hira, negaciju.
I namerno staviti tačku pre nego što išta kažeš.
Biće mi krivo.
Proklizaću na radoznalosti.
Podmetaću ti onda izmišljene replike.
Čupaću se citatima koje sam čula od tebe.
A ti i ne znaš citate.
Navešću to u fusnoti ako me naljutiš.
Nije smešno!
Takva sam ovih dana.
Ćudljiva. Nestalna.
Samo ne onakva kakvu me znaš.
Ščepala me preozbiljnost.
Smeješ se i dalje.
I ja se smejem.
Ipak, ne prilazi mojim rečenicama.
Reči su jače od svega.
Njima se veruje.
One će ostati.
I postaće istina kada više nikog ne bude bilo da sumnja.
Da tumači njihovo naličje.
I moje raspoloženje.
Tog nekog dana kada krenemo u daleko vreme one će stati u odbranu samo jedne strane.
Moje.

Napisala Lepa Marković

Ilustracija: ukcanjamz

21/11/2023

🎈 Utorkom... 📋✏️

Storyspell ✨ utorkom

Evo!
Poklanjam vam sav višak emocija.
Uzmite ih.
Neću više da osećam ranjivost ovog sveta.
Ambis patnje.
Težinu boli i pre nego zaboli.
Suze iza osmeha.
Poruke iza tišine.
Nesreću iza mržnje.
Razgovore mislima.
Neću više da naslućujem radost što kasni.
Delim slobodu s' pticama u letu.
Priznajem život životu.
Otkrivam udah u kamenu.
Podrhtavam pre Zemlje.
Tumaram po magli zamišljajući svetlo.
Plešem s' olujama.
Zaljubljujem u pljusak.
Ljutim na Sunce.
Docrtavam Mesec.
Uplićem zvezde u kosu.
Otimam deliće partitura sutonu.
Stvarno, neću više da razumem!
Ma ni da zahvaljujem za ljubav mnogo pre nego što shvate da me vole.
Od osmeha i lepih reči da pravim lek.
Od razočaranja melem za druge.
Od srca nevidljive niti.
Budem tu kad se čini da je prerano,
a znam da nije.
Neću više...
Ma znate šta!
Molim vas, vratite mi ipak taj višak!
On je moj!
Jer, nećete vi znati kako.
A ja, ja odavno znam zašto.

Napisala Lepa Marković

Ilustracija: Copyright Profimedia

14/11/2023

🎈 Utorkom... 📋✏️

Storyspell ✨ utorkom

🏷️ Beleška o vetru

Nekada sam volela vetar.
Sada volim tebe.
I bojim se. Strašno se bojim kad počne da luduje.
Rasturiće mi sve slike i misli o tebi koje imaju red.
Koje sam pažljivo slagala.
Koje mora da čuvam.
Zbog sebe.
I šta ću ako se razlete? Razbeže?
Gde posle da nađem taj isti sjaj u oku?
Tu boju glasa? Tu nijansu pramena kose?
Na kom ćošku da sačekam taj pogled?
Pa iako sve nađem ponovo, hoću li umeti opet to da posložim kako valja?
I da li ćeš tada to ponovo biti ti?
Ne, ne, ne.
Nekada sam volela vetar.
Sada volim tebe.
Ja ne znam... možda ja volim samo misao o tebi?
I dok mi uporno u glavi odzvanja Dučićev stih "... jer sve što ljubimo - stvorili smo sami... jer sve što ljubimo - stvorili smo sami...", evo ja, majke mi, ne znam.
Ali jedno znam.
Ako jednog dana počnem ponovo da prizivam Eola, znaj, ti više nećeš biti stvaran.
Ti ćeš biti priča.

Napisala Lepa Marković

🖼️: Zaydan Macintosh

07/11/2023

🎈 Utorkom... 📋✏️

31/10/2023

🎈 Utorkom... 📋✏️

Storyspell ✨ utorkom

Biće ovo dobar dan.
Onakav koji nas, od ranog jutra, s lakoćom nosi kroz trenutke i koji nam neće, dok smo još sanjivi, poturiti stvarne i izmaštane brige.
Dan u kome ćemo se pitati zašto smo uopšte i imali potrebu da s vremena na vreme otimamo posao Sizifu?
Dozvolićemo sebi da niz liticu gurnemo taj "kamen" koji vučemo svuda sa sobom i biće nas baš briga.
Nećemo ni trepnuti, a već ćemo biti slobodni.
Čvrsto ćemo odlučiti da više i ne idemo po njega jer smo mi ti koji smo ga učinili i stvarnim i vrednim.
Danas ćemo biti sigurni da nas naš Sizif ipak nije džabe zadesio.
Pogledaćemo u nebo i biti zahvalni jer smo napokon shvatili.
Jer smo napokon naučili.
Biće ovo dobar dan.
A sutra?
Videćemo.

Napisala: Lepa Marković

Ilustracija:

17/10/2023

🎈 Utorkom... 📋✏️

Storyspell ✨ utorkom

Šta stane u trenutak?

Noć. Vreme kada sakupljamo mrvice mira ili prebrojavamo nemire...

Koračala je nogu pred nogu, pognute glave zatrpane mislima koje su klepetale danima bez prestanka... S vremena na vreme, u trenucima slabosti, dopuštala im je da je ukradu. Bila je godinama daleko od sada.

Odjednom, kao kroz maglu, bljesak svetlosti farova, nekakva buka i žamor otrgnuše je iz tog vrtloga i uguraše u stvarno. Bila je opet tu.
Približavao joj se kamion sa peračima ulica. Ali umesto šuma vode u pratnji prepoznatljivog zvuka motora i dovikivanja... u susret joj je jurila pesma.
Pesma!?
Vide čoveka koji je, pridžavajući se jednom rukom za zadnji deo kamiona, pevao na sav glas, dok je drugom rukom mahao kao da pozdravlja život. Upadajući pesmom, bez pitanja, u snove usnulih. Prkoseći noći. Prkoseći svemu na način kako je umeo. Onako iz srca. Bila je to njegova Oda smislu. ..
Scena njihovog mimoilaženja bio je kratak prikaz života u prolazu. Slika krajnosti i naših tumaranja između. Nekad i skakutanja s' jedne strane na drugu...

"U trenutak stane SVE."
Pomislila je.

Napisala: Lepa Marković

🖼️
"Rooftop Hideout"
(year unknown)
Evgeny Lushpin
(1966 - )
Moscow, Russia

10/10/2023

🎈 Utorkom... 📋✏️

Storyspell ✨ utorkom

Onakvi smo kakvim nas drugi vide?

Univerzalna "istina" koju je teško pobiti, koja izvire iz površnih odnosa, usputnih. Sveprisutna. Nju i ne treba ispravljati. Trošiti se uludo. Ne vredi. Ona je sama po sebi i inspiracija.

Nekada dok hodamo, mi "govorimo", mi šaljemo poruku...
Možda da smo hrabri?
A istina?
Istina je da nam celo telo podrhtava od straha kao list jasike.
I šta je stvarno?
Posmatraču - ono što je oku vidljivo.
Nama - ono što nam ne da mira.
Retko ko je baždaren za misli što lebde u vazduhu, između nas, koje se osećaju i čekaju da bude prepoznate.

Jesmo li zaista takvi kakvim nas drugi vide?
Ah, tu etiketu je teško iscepati. I ne vredi. Ona se lepi na površne odnose. Nju i ne treba dirati. Ona je izvor kreiranja nepostojećeg baš tih osoba koje misle da nas vide. I treba ih pustiti. Tako nastaju priče. I to dobre priče...

A na kraju krajeva, nije važno.
Jer do naše suštine i ranjivosti dolaze samo oni retki, oni privilegovani, probrani. Oni, koji unose svetlost kad je mrak.
Naši ljudi.
Samo ogledanje u njima može biti važno.
Samo to se i računa.

Napisala: Lepa Marković

Ilustracija:

03/10/2023

🎈 Utorkom... 📋✏️

Storyspell ✨ utorkom

Vizualizacija

Ovih dana sve vrvi od snova, ideja, nada, želja, novih početaka... Upakovanih u mlade ljude koji dolaze sa raznih strana da bi nastavili školovanje donoseći nešto svoje, različito, autentično. Unoseći dinamiku. Lepo je...

Nego, htela sam nešto da ispričam o tvrdoglavoj vizualizaciji mog poslednjeg ispita. Neke tamo godine, baš u ovo vreme.
Za kraj ostade ispit: Osnovi psihoterapije i savetovanja.
Sve znam, sve sam spremila, ali neka pitanja volim više. Očekivano. Pa ako bi moogloo... Šta sad da radim? Zovem gospođicu vizualizaciju u pomoć kad god bih da proberem misli i režiram neki povoljan ishod. Iskreno, kad god prigusti. Stručno, kad god gospođa ispitna anksioznost počne da gnjavi.
Dakle, zamišljam u slikama, iza zatvorenih kapaka. Vladam profesionalno scenom. Ulazim u kabinet, sunce navalilo kroz prozor koji gleda ka Knezu. Profesorke raspoložene, šapuću nešto interesantno. Smeškaju se... Ne čujem... Nema ni veze. Približavam se stolu i izvlačim karticu sa pitanjima. Tačno onu blizu Parkerice, metalik zelene. Mora takvu i ja da kupim. Neka od njih ima odličan parfem... Koji li je? Ne vidim pitanja ispisana na kartici. Ih! Ali osećam da ću da pokidam. Sledeća slika, izlazim zadovoljna iz kabineta u stilu "šta pije kafana". Položila sam, očigledno je.
Ali, mislim se ja: "Probaj i sa kišnim danom, jesen je...Treba da imaš rezervnu varijantu."
Uronim u vizualizaciju ponovo, samo da izrežiram na brzaka. Pa da. Ništa lakše. Ugasim sunce i dodam oblake. Dakle, ulazim u kabinet, kroz prozor sunce insistira... Stop, stop, stop! Ne valja! Prekidamo! Zatvaram oči. Idemooo. Stooop! Neće! Ne ide! Sunce zinat blješti k'o reflektor!
Ništa. Prihvatam, obnavljam gradivo da ne izvetri, ali i opsesivno pratim vremensku prognozu iz sata u sat. Zabranjujem dodolanje, misao, ma i sam pojam kiše... do ispitnoga dana.
I tako... osvanuo je i on.
Tmuran. Mračan. Nebo se spustilo da poljubi zemlju... Samo što ne zaplače od sreće. I ja ću, ali teško od sreće. Moja vizualizacija radi samo na sunce. Moja vizualizacija radi samo na sunce... Dolazim do kabineta pokislog raspoloženja.
Na vratima me čeka otkucano obaveštenje: "Profesorke će kasniti iz opravdanih razloga. Ispit se pomera za sat vremena. Hvala na razumevanju."
Gledam kroz one ogromne prozore hodnika Filozofskog na Plato... Samo što nije pala kiša. Moje "padanje" je izgleda planirano za malo kasnije. Rasparah se od žalosti... Prijao bi mi jedan srk kafice sa automata dok ne pokrenem samobodrenje. Možda se ova moja vizualizacija pokvarila? Ma 'ajde, baratam gradivom u po noći! Ali šta god da izgovorim, zvuči mi neubedljivo.
Kad ti se odjednom, k'o na znak za uzbunu, razbežaše oblaci kud koji. I bi sunce!
Ja gledam. Ne verujem.
I šta da vam kažem?
Gospođica vizualizacija i ja, pokucasmo na vrata tačno na vreme i uđosmo k'o pobednici.
Sve ostalo je bilo slično onako. Stvarno. Odistinski.

Napisala: Lepa Marković

📷: molim javite ako znate :))

26/09/2023

🎈 Utorkom... 📋✏️

Storyspell ✨ utorkom

Zauvek inspirativni. "Mali" životi.
Tako jesen šapuće o onoj strani naših života, sakrivenoj od očiju radoznalih.
Koja kao izviruje odmah tu iza ćoška, koja je kao na dohvat ruke, poznata, a ustvari se dobro krije iza navučenih roletni, ušuškana, tajanstvena, dobro čuvana...
Iako krhki i prolazni, "mali" životi su večiti.
Prožeti i tananim i nebrušenim emocijama.
Upleteni, zapleteni jednostavno, a tako čvrsto, neraskidivo...
Vešti u podvaljivanju izmišljenih priča kao istinitih.
Ali zar sve ne kreće od tih malih titraja i zar se, uvek iznova i iznova, ne vraćamo toj toplini i magiji lutanja između nedorečenog?

Ovako izgleda prikradanje jeseni...
Rasipa misli na sve strane.
Ne štedi... :)

Napisala: Lepa Marković

📷 sa stranice
*Za ljubitelje knjige*