07/06/2026
“МУХАМЕДАНСКИ БАТАЉОН"
Према појединим подацима, од око 10.000 војника који су бранили Београд, приближно 1.500 било је муслиманске вјере, поријеклом из Санџака, Македоније, Косова и Метохије.
У завршној фази борби код Народног музеја и Народног позоришта, положај који је држао каплар Шемсо Мидовић и борци 3. “мухамеданског батаљона“ улази у своју најдраматичнију фазу. Према опису, бранитељи су били свјесни да им се приближава крај, али упркос томе нису разматрали повлачење нити предају.
Са једне стране надирала је аустроугарска војска из правца Дорћола, док је истовремено њемачка војска долазила из правца хотела “Лондон“. Тиме је формирана класична "шкараста“ или “сендвич“ ситуација у којој се мала група бранилаца нашла под ударом са двије стране.
У таквим околностима, пуцало се без престанка “докле год има муниције и живота“, а предаја се није разматрала ни у једном тренутку. Коначан слом десио се тек када су сви борци на тој линији погинули, након чега је аустроугарска војска ушла у простор између Народног музеја и Народног позоришта.
Посебна пажња у наративу посвећена је лику Сулејмана Балића, који се доводи у везу са једним од најпознатијих симбола српског ратног памћења спомеником Незнаном јунаку на Авали. Сулејман Балић, војник 4. “мухамеданског батаљона“ из састава 10. кадровског пука ИИ позива, погинуо је 15. октобра 1915. године на Авали.
Шефкет Халиловић се описује као један од најистакнутијих учесника одбране Београда, посебно у оквиру ријечне морнарице. Био је командант ратне лађе “Победа“, а његов први сусрет са ратним дјеловањем везује се за Кумановску битку, гдје је био рањен, након чега је пребачен у Београд на лијечење.
Након опоравка, остао је повезан са Београдом и српским војним структурама, гдје је прихваћен као дио посаде и одбрамбених снага града. Током одбране Београда 1915. године, дјеловао је на простору Саве и околних ријечних линија, гдје је био ангажован у транспорту материјала, хране и борбених средстава између кључних тачака (Ада Циганлија, Мала Ада и Ада Занога).
Ратни догађаји добили су и личну, трагичну димензију. У опису се наводи да је