08/08/2026
Постоје дани када их гледам овако и помислим како сам срећна што их имам једну поред друге. 🤍
А постоје и они други.
Дани када се свађају око БУКВАЛНО свега, када једна другу намерно нервирају, када праве неке своје луде комбинације и идеје, а ја се нађем између њих три и немам појма шта да радим. 😅
Са њих три ми је, искрено, један од највећих изазова био да научим да не морам сваки њихов сукоб да решим. Да не морам увек да будем судија. Да не морам одмах да исправим, објасним, казним или пресудим ко је у праву.
А последњих месеци ми је то посебно тешко.
Можда зато што ни ја нисам баш најбоље, па сам осетљивија. Имам мање стрпљења, мање толеранције за несташлуке, њихове луде идеје и поступке који ми у том тренутку делују потпуно нелогично.
И онда схватим да је оно „мала деца – мала брига, велика деца – велика брига“ можда много истинитије него што сам мислила.
Кад су биле мале, мислила сам да је одгајање бебе највећи изазов.
Сада имам три девојчице од 4 и по, 9 и 10 и по година и све више схватам да су предшколске године биле само увод. 😁
Најстарија ми на јесен креће у пети разред и, искрено, не смем ни да помислим шта ме све тек чека. 😂
А онда их погледам овако.
Како се смеју. Како се играју. Како се, упркос свему, воле.
И помислим: добро је. Вредело је. И вреди. 🤍
Каква је ситуација код вас? 🤭