https://www.facebook.com/101490232540057/

Vojvoda, Trebinje (2026)

04/01/2024

На данашњи дан, 4. јануара 1948. године у Ораховцу код Требиња, рођен је генерал-мајор Радован Грубач.

Након завршетка Војне академије 20. јула 1970. године, добио је чин потпоручника. Ванредно је унапријеђен три пута, и то у чин мајора, пуковника и генерал-мајора. У мају мјесецу 1992. године, дошао је у своју родну Херцеговину и ступио је на дужност команданта Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Корпус на челу са генералом Грубачем је за два до три прва ратна мјесеца нарастао са 4.500 на скоро 24.000 бораца и старјешина.
У Корпусу је у том периоду дошло и десетак виших, високообразованих официра, од којих је пуковник Грубач формирао свој штаб и уз чију је помоћ успјешно извршио мобилизацију. Формиране су бригаде, популарно назване према општинама: Требињска, Билећка, Невесињска, Гатачка, Калиновичка, Фочанска, Чајничка и Руђанска бригада као и 2. херцеговачка лака пјешадијска бригада са Борака (српски дијелови општине Коњиц).
Корпус је у току рата успјешно одбранио територију и заштитио народ српске Херцеговине на југу Републике Српске, како од агресије регуларних снага Хрватске војске (ХВ) тако и од хрватских и муслиманских снага унутар граница предратне територије Босне и Херцеговине. На крају рата, крајем 1995. године корпус је бројао око 13.000 војника. Команда ХК била је смјештена у Билећи, а истурено командно мјесто у Ластви код Требиња. Током рата укупно је погинуло 2.211 бораца, од чега 1.941 непосредно у борби, а број рањених био је 5.836, док се као нестали води 86 бораца.

Пензионисан је 31. марта 2001. године. За заслуге у одбрани Републике Српске одликован је Орденом Милоша Обилића, Орденом Карађорђеве звијезде првог реда и Орденом Немањића.

18/09/2023

НИКОЛИЋИ
Господари Поповог Поља, Николићи потомци су хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање, а сестрићи босанског бана Стјепана I Котроманића. Успон Николића започео је послије смрти краља Твртка I, 1391. године.

12/09/2023

Мајица војвода Недељко Видаковић
.
.
Цијена 25км - 13е
.
.
Доступна у црној и бијелој боји.

21/04/2023

Тихомир Јањић

Рођен је 1961. године у Слату - Зајесену код Невесиња. Био је командант четвртог моторизованог батаљона Невесињске бригаде, као и мајор Војске Републике Српске.

Основну школу је завршио у Слату и Зовом Долу. Војну гимназију је завршио у Сарајеву, а Војну академију у Београду, као један од најбољих у класи. Рат га је затекао док је службовао у Билећи. Након рањавања Ранка Продановића преузео је командовање Четвртим батаљоном и после драматичних ратних обрта успјешно задржао одбрамбене линије. Прошао је сва ратишта на подручју Херцеговине и све најтеже битке. Мајор Јањић је имао велике заслуге и током чувене Прве митровданске офанзиве, када је са успјехом командовао батаљоном и другим јединицама у рејону Врањевића.

И у другим биткама био је прави вођа и улијевао самопоуздање саборцима. Његови саборци га описују у војничком погледу као професионалца, храброг и истрајног вођу, а у људском као скромну и племениту особу.

Погинуо је на данашњи дан, 21. априла 1994. године на сјеверно-херцеговачком ратишту код Горажда. За своје заслуге је одликован орденом Милоша Обилића, а у његову част једна улица у Невесињу носи његово име.

Слава нашем мајору!

14/04/2023

Миодраг Лазић

Рођен је 31. маја 1955. године у Београду. Био је примаријус, хирируг и књижевник. Годину дана је добровољно обављао улогу ратног хирурга у Републици Српској Крајини од јуна 1991. до јула 1992. године и у Републици Српској од 1992. до 1996. године. Одликован је орденом Светог Саве за свој допринос од стране патријарха српског Павла. Аутор је дјела под називом „Дневник ратног хирурга“ ког је написао у периоду од 1991. до 1995. године.

У Нишу је завршио гимназију и студије медицине, а хирургију је специјализовао на ВМА у Београду. Почетком распада Југославије, јуна 1991. године, одлази у Републику Српску Крајину, гдје је провео 13 мјесеци. Био је једини хирург у болници која је покривала око 200.000 становника. Болница се налазила у близини фронта, па је Лазић оперисао и на самим линијама фронта, под шаторима, зградама школа и другим објектима. Учествовао је у пробоју Коридора живота, па се 10. јула опет вратио у Ниш. У септембру 1992. године, Лазић се опет добровољно пријавио у ратну болницу на Палама. Након мјесец дана, као шеф хируршке екипе одлази у новоосновану ратну болницу „Жица“ у тадашњем Српском Сарајеву. Иако је дошао као испомоћ на 10 мјесеци, хирург Лазић се задржао пуних 40 мјесеци. У овој болници је обавио преко 3500 хируршких захвата. Године 1994. је добио звање примаријуса. У Српском Сарајеву се задржао до 1996. године, када је Дејтонским споразумом један дио града припао Федерацији БиХ. У дневнику је написао "Одлазим са тугом и сетом. Поносан сам што сам се борио и делио добро и зло са херојским народом Српског Сарајева. Тужан сам и сломљен због њихове трагедије."

Преминуо је на данашњи дан, 14. априла 2020. године од посљедица корона вируса. Остаће заувијек упамћен у читавој Републици Српској, у којој је спасио хиљаде и хиљаде бораца. О доктору Лазићу је снимљен документарни филм, под називом „Дневник једног хирурга“.

Вјечна ти слава докторе и хвала!

27/03/2023

Мајор Зоран Радосављевић

Дао је свој живот за одбрану српског неба 26. марта 1999. године. Био је најмлађи борбени пилот МИГ-29 у историји југословенслог ратног ваздухопловства. Његов авион је погођен у реону Мајевице у Републици Српској и пао је код села Доња Трнова. Остала је упамћена конверзација са његовом мајком током НАТО агресије, која га је молила да не лети. Тада је Зоран одговорио:

“Шта је човек ако изгуби домовину? Ми пилоти морамо да полетимо и преузмемо први и најјачи удар агресора како би спасили бар једно дете у овој земљи”.

Постхумно је одликован за храброст, а о јуначкој погибији и херојству мајора Зорана идпјеване су бројне пјесме и снимљени документарни филмови.

#1999

17/03/2023

Мартовски погром 2004. године - злочин без казне

Данас се навршава 19 година од мартовског погрома на Косову и Метохији, који су организовали албански екстремисти и “ОВК”. Овом страшном догађају су претходила бројна убиства српских цивила, отмице и уништавања имовине и то све у присуству међународних снага које нису реаговале.

Током прогона, погинуло је 28 Срба, а 4.000 је протјерано. Око 50.000 Албанаца је учествовало у нападу гдје су уништили око 930 српских кућа и оскрнавили 35 православних манастира. Својим нападима су етнички очистили 6 градова и 10 села.

Као и увијек, Албанци су имали подршку “Запада”, па је и овај злочин над српским становништвом прошао без казне.

Да се никада не понови и заборави!

12/03/2023

“Рођен сам у некадашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини. Можда ми Срби нисмо бољи од других, али нисмо ни гори. А нисмо ни тениска лопта коју неко може да баца како хоће!”

“Дрина никада није била граница, нити ће бити. Дрина је наша кичма. Она протиче кроз центар наших територија. Знате ли како је настала Дрина? Од суза српских мајки.”

Данас наш генерал и командант Војске Републике Српске, Ратко Младић, прославља свој 80-ти рођендан.

Срећан ти рођендан генерале! На многаја љета!

11/03/2023

На данашњи дан 1856. године у Кумодражу је рођен један од највећих и најистакнутијих војсковођа у српској историји - војвода Степа Степановић.

Током свог живота одликован је бројним орденима и медаљама. Остаће упамћен као херој који је побиједио два царства и ослободио три народа.

Слава српском војводи!

08/03/2023

Годишњица смрти херцеговачких јунака

На данашњи дан прије 25 година је мучки убијен чувени билећки војвода - Радован Раде Радовић.

Такође, на данашњи дан 2020. године је преминуо и невесињски пуковник Војске Републике Српске - Новица Гушић.

Нека је вјечна слава нашим херојима!

Vojvoda

04/01/2024

18/09/2023

12/09/2023

21/04/2023

14/04/2023

27/03/2023

17/03/2023

12/03/2023

11/03/2023

08/03/2023

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category