14/09/2021
Već dva dana mi se mota po glavi misao jesam li donijela dobru odluku. Zapravo, znam da jesam, ali opet se mislim. Znate taj osećaj?😁
Juče ujutru sam bila na razgovoru za posao : puno radno vrijeme, plata kakvu nikada nisam imala, odlična. Pozicija i posao koji mi je poznat. Pominju se putovanja, večere sa klijentima.. ali, navodno je fleksibilno radno vrijeme tako da mogu da izađem u 4 i nastavim sa poslom u 22h ili kad god želim.
Odbila sam ponudu. 🧐🤯 Zato što znam da kada bih izašla u 4 bila bih jedina koja je tada izasla, svi bi u mene gledali, i bilo bi mi neprijatno i osećala bih se jako lose iako svi znaju da imam decu.
Kada uzmem decu bila bih non- stop na telefonu, jer to sto sam izasla ne znaci da mejlovi nece stizati. Dakle ne bih bila tu za njih. Kada uspavam decu ne bih bila sa mužem, kojeg danju ne viđam, morala bih da radim.
I ako bih prihvatila ponudu, ovoj stranici, u svemu sta ona nosi sa sobom, bih tada verovatno rekla Zbogom, jer sa takvim poslom, vrijeme koje mi ostane sigurno ne bih odvojila za Instagram. 🤷
Zao mi je, jer želim da radim nove stvari, volim promjene, volim upoznavati nove ljude, ali mi je takođe mnogo žao da uz decu bude neko drugi i uspavljuje neko drugi , AKO NE MORA TAKO. Možda, ako bi moji mama i tata živeli ovdje, možda bih razmislila bolje o ponudi, a ovako mislim da bi lose uticalo i na mene i na moj odnos sa decom i sa mužem.
Tako da mislim da za sada to nije za mene. 💖
Ovo sam morala da napisem i podelim da i sama lepo vidim mane i prednosti punog i ne fleksibilnog radnog vremena za mene sada.💖
