02/06/2026
U konstantnoj borbi da budemo bolje verzije sebe, da ustajemo i ležemo rano, brojimo unete proteine, oblikujemo mišiće, gubimo kilograme jer stiže leto, da pokazujemo koliko prijatelja imamo i na kakva sve „zanimljiva“ mesta idemo. Dok nam se sa strane influenserki prikazuje deo Beograda koji je upitan i ne samo zato što je u pitanju nova fasada Beograda, već i zbog toga kakvu istoriju je spreman da nam ispriča dok se reklamiraju loši i skupi restorani, kao i loš dizajn enterijera i arhitekture.
Sve vreme se pitam kako da se uklopim u to opšte ludilo.
Kada kažem da ne naručujem sa Temua, da ne posedujem Shein i da retko kupujem u radnjama brze mode. Dok se rasprodaju koncerti šund muzike, dok u pozorištu ima mesta. Dok se knjige sve ređe uzimaju u ruke, a Instagram postovi ne ispuštaju.
Dok se ja trudim da u Nosimse kutak donesem neki dobar predmet iz različitih delova sveta, dotle second hand radnje prodaju komade od poliestera u nenormalnim količinama.
I pitam se da li sam dovoljno dobra po izgledu i izborima za ovakvo jedno društvo u gradu koji je nekada bio veliki i ozbiljan kulturni grad.
Sve mi se čini da ni devedesete nisu ravne ovome. A one su sada izbor, za razliku od pravih devedesetih.
Evo, ne znam. Recite mi vi.
