Pri kreiranju ulazim u neku drugu dimenziju, nešto nadstvarno, neki lični mikrokosmos – iz njega crpim ideje i on mi pruža taj vanvremenski pogled. To nešto je poput plovidbe rekom mističnosti i inspiracije – taj pohod mi daje ono nešto što kasnije pokušam da materijalizujem u kreaciju i time podelim delić tog mog malog sveta sa drugima. Sebe smatram pre svega umetnikom, a iza „titule“ kreatora k
rije se moja želja da to što je u meni izrazim – zadatak umetnika je da dešifruje poruke koje nam šalje priroda, svet u celini, slučajni prolaznik, zemlja po kojoj hodamo, pejzaž koji gledamo. Umetnik mora da ima izoštrena čula za sve ono što je teško uhvatljivo ali je ipak dostupno. Kada se uspe dešifrovati, stvoriti umetničko delo – u mom slučaju odevni predmet – uz malo talenta i želje, ali i ljubavi, pravo je uživanje. Svestranost je svakako pridev koji najbolje opisuje moj rad – ne ograničavam se samo na dostupno i obično, klasično i svakodnevno. Trudim se da svaki komad materijala nosi moj lični trag, trag u vidu boje, kroja, forme, pa čak i trag koji je ostavljen mojom sopstvenom rukom – pod ovim podrazumevam diretkno crtanje na tkaninu. Pri formiranju i prilagođavanju materijala linijama ženskog ili muškog tela, velika ispomoć i inspiracija su mi skulpture, te je vajarstvo velikim delom zaslužno za savršenstvo forme kojem težim, kao i za harmoniju i međusobno nadopunjavanje svih delova kreacije – sve se ovo sintetiše u jednu vizuelnu idilu, spoj možda naizgled nespojivog, interesantnog i novog – lepog, a drugačijeg. Drugačijeg jer je proizvod mene, deo mene koji se svakom kreacijom ponovo rađa sam po sebi,
Lepota je svuda, samo treba da se uoči, uhvati i iskoristi na najbolji mogući način i tako se podeli sa onima koji možda nisu bili uspešni u lovu na nju – a taj lov moj je posao. Prepustite se lepoti,
Vaša Andrea Ledenjak
